Pigment boje
Grafička boja predstavlja disperzni sistem sastavljen od većeg broja različitih komponenati koje zajedno, u homogenoj smeši daju boji potrebna štamparska svojstva. Grafička boja je obojena supstanca koja ima sposobnost da se u toku procesa štampanja njen najvažniji deo – pigment veže za podlogu na kojoj se štampa. Boje su najvažniji aspekt štamparskog procesa, jer stvaraju vizuelni identitet grafičkog proizvoda, daju raznolikost i živopisnost odštampanom proizvodu i utiču na ostale elemente štampe. Komponente boje u toku proizvodnje međusobno se dobro homogenizuju u pastu potrebne konzistencije, u čiji sastav ulaze pigmenti, rastvarač, vezivno sredstvo i pomoćne materije [1]. Pigmenti u boji mogu biti organske ili neorganske prirode, i oni definišu ton boje. Sastoje se od čvrstih, neujednačeno formiranih čestica u rasponu veličina od 0,1 do 2 μm. Mnoga biljna ulja se mogu koristiti za proizvodnju organskih pigmenata. Neorganski pigmenti su dobijeni mešanjem različitih jedinjenja. Na primer, sumpor, silicijum dioksid ili glina mogu da se mešaju sa natrijum karbonatom ili sulfatnim solima da bi se dobila ultramarinsko plava boja. Vezivna sredstva služe za vezivanje pigmenata i stvaraju zaštitni film oko pigmenta za dejstvo protiv mehaničkog oštećenja nanete boje na otisku. Prema štamparsko-tehničkim zahtevima procesa proizvodnje boje, uzima se sredstvo za vezivanje od odgovarajućih sirovina. Pripremljena vezivna sredstva se nazivaju „firnis“. Postoje dva tipa veziva koja se koriste za ofset boje: ulja soje ili lanena ulja i sintetička veziva. Na primer, fenoli i formaldehid se mešaju i dobijaju se fenolne smole koje se koriste kao veziva u štamparskim bojama. Pomoćni materijali (kao aditivi) služe štamparskoj boji za postizanje dobrih štamparskih osobina. Nazvani su i pomoćnim štamparskim sredstvima i koriste se, uglavnom, kada nastupe teškoće u štampi. Pomenuti materijali kontrolišu sušenje boje i druge zahtevane kvalitete, kao što su miris i ton boje. Vezivne supstance za ofset boje su mineralna ulja, koja vrše funkciju transporta boje i odstranjuju se sušenjem. U modernim štamparskim tehnologijama brzo sušenje primenjene boje je bitno, jer postoji mogućnost da se još uvek vlažna boja prenese na poleđinu sledećeg tabaka. Rešenje ovog problema u ofset tabačnoj štampi je nanošenje talka na vlažan sloj boje. Štamparske boje koje se brzo suše pod uticajem toplote, pre svega IR zracima, sastoje se od nepolarnih rastvarača, fenol- ili krezol-formaldehidnih smola, nezasićenog poliestra, peroksidnih katalizatora za pomenuti poliestar i pigmenata.
Grafička boja predstavlja disperzni sistem sastavljen od većeg broja različitih komponenati koje zajedno, u homogenoj smeši daju boji potrebna štamparska svojstva. Grafička boja je obojena supstanca koja ima sposobnost da se u toku procesa štampanja njen najvažniji deo – pigment veže za podlogu na kojoj se štampa. Boje su najvažniji aspekt štamparskog procesa, jer stvaraju vizuelni identitet grafičkog proizvoda, daju raznolikost i živopisnost odštampanom proizvodu i utiču na ostale elemente štampe. Komponente boje u toku proizvodnje međusobno se dobro homogenizuju u pastu potrebne konzistencije, u čiji sastav ulaze pigmenti, rastvarač, vezivno sredstvo i pomoćne materije [1]. Pigmenti u boji mogu biti organske ili neorganske prirode, i oni definišu ton boje. Sastoje se od čvrstih, neujednačeno formiranih čestica u rasponu veličina od 0,1 do 2 μm. Mnoga biljna ulja se mogu koristiti za proizvodnju organskih pigmenata. Neorganski pigmenti su dobijeni mešanjem različitih jedinjenja. Na primer, sumpor, silicijum dioksid ili glina mogu da se mešaju sa natrijum karbonatom ili sulfatnim solima da bi se dobila ultramarinsko plava boja. Vezivna sredstva služe za vezivanje pigmenata i stvaraju zaštitni film oko pigmenta za dejstvo protiv mehaničkog oštećenja nanete boje na otisku. Prema štamparsko-tehničkim zahtevima procesa proizvodnje boje, uzima se sredstvo za vezivanje od odgovarajućih sirovina. Pripremljena vezivna sredstva se nazivaju „firnis“. Postoje dva tipa veziva koja se koriste za ofset boje: ulja soje ili lanena ulja i sintetička veziva. Na primer, fenoli i formaldehid se mešaju i dobijaju se fenolne smole koje se koriste kao veziva u štamparskim bojama. Pomoćni materijali (kao aditivi) služe štamparskoj boji za postizanje dobrih štamparskih osobina. Nazvani su i pomoćnim štamparskim sredstvima i koriste se, uglavnom, kada nastupe teškoće u štampi. Pomenuti materijali kontrolišu sušenje boje i druge zahtevane kvalitete, kao što su miris i ton boje. Vezivne supstance za ofset boje su mineralna ulja, koja vrše funkciju transporta boje i odstranjuju se sušenjem. U modernim štamparskim tehnologijama brzo sušenje primenjene boje je bitno, jer postoji mogućnost da se još uvek vlažna boja prenese na poleđinu sledećeg tabaka. Rešenje ovog problema u ofset tabačnoj štampi je nanošenje talka na vlažan sloj boje. Štamparske boje koje se brzo suše pod uticajem toplote, pre svega IR zracima, sastoje se od nepolarnih rastvarača, fenol- ili krezol-formaldehidnih smola, nezasićenog poliestra, peroksidnih katalizatora za pomenuti poliestar i pigmenata.